Пре неколико дана у Београду се окупило око пола милиона људи да протествује против нелегалног покушаја отимања дела Србије. У исто време, србска емиграција организовала је скупове широм Европе и света.
Други су искористили прилику да из неког излога украду патике или јакну. Сви смо видели две дроље које је промовисала ТВ Б92. Они се такође зезају... «...јеси нашла свој број...» «...ви сте хероји ових демонстрација...» «...и ти си украо патике. -Јебига, сувенир, ипак је Косово Србија...». Два субјекта (у недостатку боље речи за опис ових европејки) које смо видели како, као пацови, у зубима носе ципеле и бомбоњере, нису ни пола европејске приче оног који је са њима крао, снимао, и тиме се касније хвалио.
Он није имао храбрости да покаже своје лице, али многи њему слични показали су се. Можете их препознати по безизразним лицима, по килограмима шминке коју користе. Србијански, као и шиптарски европејци имају очупане обрве, «два милиметра испод коже» избријане образе, напудерисане носеве, изманикиране нокте, депилиране груди, офарбане праменове, избушене уши и носеве, црне се од ултра-љубичастих зрака неког соларијума где се отимају за термине са средовечним госпођама. Испод женске одеће коју носе, а која је тешња од хеланки последње турбо-фолк певаљке, крије се кожа третирана са шест помада пре спавања и осам после спавања. Њихови покрети су исфеминизирани, скоро једнако као и њихови мозгови.
Њихове девојке су оне које поручују «Европа нема алтернативу» јер одавно нису задовољене па своје фрустрације покашавају да истресу на Србима и србском Космету. Оне носају кучад под рукама јер у својим партнерима не препознају мушкарца, не осећају се сигурно. Немају корен и не могу да се развијају, како у духовном тако и у физичком смислу.
Уосталом, навикли смо на њихов менталитет хијена па, иако нам их је тешко разумети, бар нисмо изненађени. Зар смо од њих могли очекивати било шта друго него да искористе прилику да док су Срби у цркви на молитви поразбијају излоге и почасте се најмодернијим крпицама и пудерима. Није ли то оно што их највише и привлачи Западу?!
Ми Срби од демонократа разликујемо се и духом и телом. Код нас је мушкарац још увек мушкарац а жена је жена. Зна се ко носи панталоне а ко сукњу. Србски младић је јак, духом и телом, одлучан, стамен, уредан и поштен. Европејац је трулог духа и килавог тела. Србска жена је лепа, уредна, улепшана али скромна. Њена лепота није нападна али је ипак очигледна. Европејска жена личи на свог избледелог мушкарца. Она свако јутро намазује друго лице на дупе које носи на глави, иза тог лица зјапи тама и празнина. Из србских очију избија топлина словеснке душе.
Занимљив пост из 2008 године!
Нема коментара:
Постави коментар