У општим мјерилима вриједности не постоје категорије које се могу назвати прихваћеним посебностима, већ се појединачно своди на изузетак, одбацује се и као такво не налази мјеста у ужој вриједносној дисперзији. Универзалистичка култура, као антрополошки и кретивни намет нпр. није никада успјела да потре личносност и емотивни интерес оних група које су свој додир са трансцедентним објашњавале стварношћу, а стварност је увијек различита – или барем другачија. Евидентно је и то да су увијек на рубовима универзализма постојали и они који су свој креативни вид ублажавали под притиском екстерних критеријума добијајући стерилисано мјесто „под“ или „суб“ културе које их је „чувало“ од сопствене изузетности. У свом највишем стадијуму свеопшта, атомизована личност одбацује било какву алтернативу, недостајућу критику и покрете „од себе“. Пут отпора томе је двојак: револутиван и поступан, али поступан по смислу а не по времену. Пут мноштва индивидуалних револуција које заједно праве „биг банг“ креативни отклон од свудаприсутног критеријума. Тада настаје преврат, руши се „један“ и настају „многи“ – нестаје мноштво а постаје једно, али „различито једно“. Симбол револуције је креација зато што она не руши него ствара нови квалитет који својим особеностима потире стари поредак исто онако као што гумица прошавши преко листа већ исписане хартије оставља сопствени траг, бришући га за нови садржај - за нову идеју.
Особеност истинске револуције је и та да она тражи савезнике само у основним постулатима, (преточеним нпр. у пароле или химне) док се избјегава унификација личних разлога. Ови разлози су предмет настанка и постојања покрета и због тога не можемо говорити нпр. о Пунк култури већ о Пунк-у као покрету, покрету који осим опште вриједности тражи и још нешто више – инспирисано другим постојањем. Надаље, не може се говорити о музичкој (р)еволуцији већ о музици као њеном средству. Он је та која борбу дефинише и звучно и мисаоно јер се различитим порукама продубљује основна химнична мисао и тиме добијају нови аспекти противљења. Оно што је противно најчешће је апсолутно дефинисано мада постоје и релативизације овог појма (примјер бендова који своју назови бунтовност налазе у оличењу архибунтовника тј. сатане усмјерену против свега и свачега, прије свега као средство личног имиџа без икакве употребне вриједности.) које су последица замагљивања почетне идеје или општег засићења. То је крај револуције и почетак наредне.
Запажања политиколошке науке иду у истом смјеру, па се стога у случајевима злоупотребе музике период до засићења продужава или се исти максимално искоришћава.
Први случај био је карактеристичан за период бивше СФРЈ у којој су апсолутно сви познати бендови и кантаутори у програмираном периоду пјевали пјесме о НОБ-у, Маршалу Титу итд. и касније постајали признати аутори као што су: Генерација пет, YУ група, Тешка Индустрија, Јадранка Стојаковић, Здравко Чолић, Даворин Поповић, Дадо Топић и др. Несумњиво да су и они имали креативног дара али њихов успјех би ван титоистичке преференције био много мањи, бар на нивоу већине пунк и алтернативних стваралаца који нијесу имали приступа техници и медијима.
Друга ситуација у којој је немогуће продужити период до засићења, већ га максимално искористити је управо сада актуелна у Црној Гори. На музичком „попришту“ је читава плејада лошег ПЛАY-а која је покушала да направи каријеру на рачун црногорске независности и удварачине политичком естаблишменту. Само ми, обични црногорски музички конзументи, могли смо да истрпимо хиљаде сати уз програмиране црногорске „саставе и ауторе“ који се пар година нијесу мицали са медија, тако да су то многи сматрали предзнаком апокалипсе ! Серијска производња са подручја Никшића, Подгорице, Котора и других градова, срећом није дотакла бендове типа ДСТ и Аутогени тренинг и мањег броја других бендова који су одани својој личној револуцији и њеним будућим дометима.
Све говори да ће и у наредном периоду музика бити значајан социјално-политички актер. Тим прије што је нова револуција већ почела, поступност смисла већ задире у многа питања а одговори су зна се – у личном и креативном бунту.
Визант
Нема коментара:
Постави коментар