Брате Саво,
Није мртав онај ко не корача земљом, него онај коме небеса нијесу раширила руке. Она знају кога прихватају, а ми - твоја Србска браћа, заједно са твојим ближњима, клањамо се твоме мучеништву. Сагињемо се до земље пред крстом због кога си страдао, и устајемо сви као један, под небом које те је одгојило.
Крст је слобода и због тога је она часна и златна, и због тога се уздиже изнад свачијег имена као вјенчаница живота. За ту слободу, коју војују данас изабрана Србска браћа на Космету сви страдамо, али само ти и твоји саборци осјећате пуноћу агарјанске и западне силе, која се на Вас непрекидно обрушава.
Ви сте тамо – читав Србски народ. Један Србин мање на Космету је као десетина и хиљада мање ван њега, јер све оно што ваља и што „на вјеру праву не похули“ је са Вама, физички или молитвено присутно.
Брате Саво, почивај у миру, са свим Србима којима су поштење, образ и част били мјерило земаљског живота, и чија се имена, као и твоје, неће заборавити док је свијета и вијека.
Визант
Нема коментара:
Постави коментар