Подигла се земља на ореолу сама, измолиле су је и омекшале српске сузе, оне које јој приложише мученичке колијевке, куће, цркве и ливаде, а ваше јој руке помогоше да се уздигне високо, толико да је не може више нико спустити или размакнути сем Вас. Сва су ваша земља и камен од крви и костију оних који су по њој ходили, за њу се борили и које Бог није предао забораву, те стога они и сада, заједно са Вама, непрекидно чувају оно што сви желимо сачувати.
Ако је срце центар светости човјековог постојања, онда Србском тијелу неможе бити живота без „срца Србије“, које није случајно ту – у средишту Душановог и Лазаревог рода. И као што у срцу могу постојати и зле помисли које човјек слободном вољом не прихвата и које се „свеоружијем Божијим“ изгоне ван, тако и у „срцу Србије“ данас постоје зли науми које Ви – сами, и само са крстом у рукама спречавате, и чините све нас поноснима, што вас имамо такве, и што можемо да васпитавамо своје потомке на вашим дјелима.
На Вама се по ко зна који пут обистињује наук нашег народа. Од Газиместана до Карађорђеве земље, одувијек су биране српске главе страдале и одвајале се од народног тијела, али је потом читаво Србство устајало, као трава испод ногу туђина и показивало снагу васкрсле Србије. Тако ће бити и сада.
Ви сте сада изабрани, као најдостојнији од нас, да први изаберете пут којим ћемо ићи. Ви сте га изабрали и показали нам га, ми Вам вјерујемо, и идемо у сјутра заједно са Вама.
Срби, чувари Космета – Бог Вас сачувао, и све нас заједно са Вама.
ВИЗАНТ
Нема коментара:
Постави коментар