понедељак, 06. фебруар 2012.

Коначно нови албум Византа-БЛАГОВЈЕСНИК



Трећи албум Византа само за вас текстови са новим песмама, снимање је у току

„Зуб који сте оставили

на моме грлу – загрлиће ваша дјела.

Постаће кост и бјелина гријеха
Којега човјек не жели себи..."


Визант


1. АПОСТАТ
Све је сјена, све је сан
Што раздваја ноћ и дан,
Живу земљу и њен прах
Ако са тобом живи страх.


Са врагом врагујеш
Судбину откриваш,
Бога не спомињеш
Срцем не дозиваш.

Са тамом се милујеш
Челом додирујеш,
На врата спокоја
Куцаш и умиреш.

Ја сам створен
Из леда, из воде,
Ја сам рођен
Да те колцем прободем.

Сине гријеха
Милост нећеш чути,
Ја сам
Вјесник твоје смрти.

На оштрици мачева
Крвавим сузама
Остаћеш усамљен
На ватри мразева

Све што си дисао
Зашто се борио,
Срце си створено
Огњем сагорио.


Реф:

Апостат...



2. САХРАНА 

Моја душа, моје тијело
Моја пустиња
Тражим лице, тражим име
Мога немира

Поноћи узалуд гураш у стакло
Мој прозор зауставља мрак,
Моја вјера је моје свијетло
Мој почетак и мој крај,
А тебе чека сахрана...

Реф: Сахрана...


Сам сам - са сопственом сликом
Врата не отварам ником,
Сам сам - од себе бјежим
На постељи смртника лежим...

Реф: Сахрана...



3. ВУК 

И видјех заставу праотаца изгажену
У блату,
Раздерану и заливену 
Крвљу народа мог.

Реф: Вук...вук...

И видјех душмане како се веселе
И многе из народа мог,
Нико да устане 
нико да подигне заставу народа мог.

И бол ме изједе и срам ме обузе
Неподношљив срам,
Плач предака и ридање с неба
Крвљу народа мог.

Реф: Вук...вук...

И кад видјех да сваки јунак оклијева
Ја најнезнатнији у у роду свом,
У страху Божијем
Подигох заставу народа мог.




4. ПАМТИМ СВЕ

Тамом моје мисли почињу
Будим се наквашених очију,
Туђе сјенке поред мене стоје
Са мном плачу, кажу да су моје.

Реф:

Ја памтим све, све погледе
У небо и у људе
Све очи човјечије
У себи их носим све.

Памтим све, клетве и молитве
Све ријечи човјечије
У себи их носим све.

Мир мој и зидове руше
Одраз људи и њихове душе,
У рукама моје сузе броје
Радују се, зато што су моје.


Реф:

Ја памтим све, све погледе
У небо и у људе
Све очи човјечије
У себи их носим све.

Памтим све, клетве и молитве
Све ријечи човјечије
У себи их носим све.


Дуга је ноћ, дужи је дан
Дуже сам жив, него укопан
Рука живота судбине мијења,
Ја дишем руже из коријења.




5. БЛАГОВЈЕСНИК
Разорио си зид храма
Сто је туђин дизао нама,
Руком српских идеала
Која није задрхтала.

Благовјесник ти је име
Нечасни се плаше њиме,
По дворима папског рода
Твоја сјенка сада хода.

реф: 

Црна Рука...црна рука

Твоја рука није сама
Да их прати у сузама,
Свака стопа земље ове
Пратиће их у вјекове.


Благовјесник ти је име
Почивај у миру с њиме,
И сад Гаврилова глава
Латинскога гази лава.


реф: 

Црна Рука...црна рука



6. ОЦИЛА
Дом твој барјак је мој
Зато и ти под њим стој,
Врати се кући миром или мачем
Крајино моја за тобом плачем,
Врати се кући миром или мачем
Кад време дође Свевишњи даће.

Реф:
Оцила твоја сломљена
Огњила твоја гледам ја,
Срце из груди отима
Српска Крајина.

Доћи ћеш опет до свога прага
Примићеш брата, путника драга,
Кад божур никне и време дође
Газићеш са њим кроатског врага,
Кад божур никне, Даница сикне
Газићеш под њом кроатског врага.

Реф:
Оцила твоја сломљена
Огњила твоја гледам ја,
Срце из груди отима
Српска Крајина.



7. СМРТ (Чекамо вас)
Све што дише
Све што слави
Нечастиву силу дави,
На аспиду ногом стаје
Вјечној смрти је предаје.

Реф:

Чекамо вас
Сви ће чути,
Живот живим
Смрт смрти.


Све што дише
Испод неба
Види даље од погреба,
Гној и гријех ногом гази
Док га силом не порази.

Реф:

Чекамо вас
Сви ће чути,
Живот живим
Смрт смрти.



8. ПРИЗРЕНСКИ ЦАР
Ти си воља слободна
Ниси бол ни судбина,
Ти си украс небеса
Слава људима.

Реф:

Призренски царе, ко узме камен
Са твога гроба, са твога прага
Нестаће као ноћ од зоре
Од твоје руке, од твога блага.

Призренска лавро, твоје зиде
Светим Духом вјерни виде,
Да врате царске престоле свете
Орлови твоји ка теби лете.

Ко ти двери отвара
Дира крила Ангела,
Моли се и дозива
Небесна војинства.

Реф:

Призренски царе, ко узме камен
Са твога гроба, са твога прага
Нестаће као ноћ од зоре
Од твоје руке, од твога блага.

Призренска лавро, твоје зиде
Светим Духом вјерни виде,
Да врате царске престоле свете
Орлови твоји ка теби лете.

Нема коментара:

Постави коментар