субота, 23. јул 2011.

ГРУПА КОЈА ИМА ОБРАЗА

Članovi:

Aleksandar Zejak, vokal i gitare
Medea Wormwood – zenski vokal
Boris Lješković- bas
Milutin Marković-bubnjevi

ИНТЕРВЈУ


Oткуда идеја о пројекту ВИЗАНТ?

ВИЗАНТ представља логичан наставак претходног пројекта „Изнад истока и запада“ који је одрађен прије неколико година под идејним руководством јеромонаха Јована Ћулибрка, и који је имао великог утицаја на младе људе који преферирају нетрадиционалне музичке форме. Као такав он има своје двије димензије: хоризонталну тј. музичку и вертикалну, односно проповједничку улогу. Са музичке стране, на њему су учествовали искусни и остварени музичари из више жанрова, већ познати широј јавности, тако да су лични и неки други разлози учествовања унапријед били превазиђени са сврхом Византовог општијег циља-вјерске и националне проповиједи, која је основно дјело, како јерархијских тако и нејерархијских чланова православне Цркве којој припадамо. Препознајући то, на њему је, према својим склоностима и могућностима, учествовало и више особа са теолошким образовањем, иако је значајнија подршка Цркве, како због своје неинформисаности и наслијеђене опрезности према новом, изостала. Иако је значајна ријеч Божија изговорена у Цркви као храму, много је битна и ријеч Цркве као вјерног народа, упућена онима који то нијесу, тако да проповијед у Цркви и Црквена проповијед у пракси не представљају исто, већ је друга много општија од прве и зависи од свих нас. Ето, на том путу, и том логиком долазимо до идеје Византа.

Откуда идеја да се споји традиција са чврстим звуком?

 У почетку одмах да кажем да се традиција ни у чему не коси са начином интерпретације, сем уколико се не говори искључиво о обичајној традицији. Свака друга, писана, неписана, музичка и друга, склона је промјенама у начину изношења, али не и у њеној суштини. Уколико је све што је створио Бог „веома добро“ онда сматрамо да су и звук гитаре, и бубњеви, и други инструментаријум, створени његовом вољом, баш као и људски глас - на правилну употребу, славословље и корист – баш као што је и описано у хвалитним стихирама Цркве. Слушајући их и цар Давид је пјевао и играо, као и многи прије и послије њега. Исти је и разлог због којега се Визант одлучније окренуо овом звуку и усмјерио га право ка онима који су у овом времену некако прескочени, да не кажем одбачени од хришћанске проповиједи, коју је заједница била дужна да спроведе. Као последица тога, велики број младих људи, без наслијеђене породичне и вјерске дисиплине одлази у антитеистичке покрете и секте и постаје ослонац друштвених аномалија као што су наркотици, алкохол и младалачка разузданост. Све то је снажно подржано текстовима и звуком западних музичких група које циљно разарају идентитет појединца, заробљавају га и уводе у свијет из којег често нема повратка. У томе неко учествује циљно, а неко не знајући да из медијског мноштва извуче оно корисно, или да у најмаљу руку избјегне штетно. Због тога се данас често може чути мисао да је најбоље бити антимузика, што донекле сматрам тачним. Визант, за разлику од антитеистичких и  политеистичких бендова, наступајући са музичким текстуалним квалитетима, ублажава ову ситуацију на српском говорном подручју, промовишући здраву вјеру, историју и моралнији живот младих људи који су окренути чврћем музичком стилу. Да они то прихватају, све више и више, свједочи и популарност Византа, посебно  у Србији и Републици Српској, и то да се он идентификује као урбана национална музика. Као последица раста заинтересованости за овај пројекат, сем бројних ТВ и радијских наступа, појачано је интересовање и рецензирање Византа од стране специјализованих музичких часописа из Енглеске, Италије, Русије и Пољске, на чијем радијима смо емитовани више пута. Наравно, као и свако друго дјело, наилазимо и на отпор појединих личности и медија, које дубински негирају православно хришћанство или његово канонско устројство, те стога наш рад критикују и приписују га организованим црквеним, политичким или неким другим циљевима. Све у свему, ми само желимо да се приближимо младим људима и да их постепено извучемо из негативизама савремене музике при чему се руководимо ријечима апостола Павла „...свима сам био све, да некога придобијем“, не за личну популарност, већ на корист свога народа. Будући да то захтијева и одређене жртве, као остварене личности и ван музике, ми приносимо свој таленат, вријеме и финасије, без ичије екстерне помоћи, управо да не би дали повода критици или саблазни. 

Перспективе Византа ?

Моје лично схватање, као члана групе, и личности која се под утицајем Византа и његових сарадника крстила и ушла у окриље православне Цркве јесте то, да је Визант све битнији пројекат, који ће живјети све док будемо имали снаге и времена да истрајемо на њему. Онда када то више не будемо могли, уступићемо идеју некоме млађем од нас. За сада, наша два албума: ВВВВ (Василевс Василеон Василевон Василевондон) и Сјене живих који се традиционално прво промовишу у Београду, обећавају успјешан наставак рада.  

Нема коментара:

Постави коментар